O METROLOGIJI – JEDAN PRIKAZ

Čovečanstvo je brzinom komete uletelo u eru u kojoj se sve meri i gotovo sve se može izmeriti. I sve se više traži da rezultati merenja budu čak na nivou nanometrologije, bez obzira o kojoj se fizičkoju veličini radilo. Za svaku od ovih mera postoje jedinice mere: osnovne jedinice međunarodnog sistema jedinica (jedinice SI), izvedene jedinice, dopunske jedinice SI, dopuštene merne jedinice van jedinica SI i dopuštene kombinacije nabrojanih mernih jedinica.

U međunarodnoj trgovini se prirodno nametnula kao dominantna jedinica – jedinica mase. Sve što se uvozi, izvozi, prodaje u različitim oblicima uspostavljenih trgovinskim odnosa, na svetskoj i lokalnoj „pijaci“ meri se kilogramima (kg), gramima (g) ili tonama (t). I svaki od artikala koji može da se podvede pod pojam robe koja se prodaje, može ali i ne mora, da utiče na naše živote, na naš životni standard, na brzinu pražnjenja naših novčanika.

Zato je kao izuzetno važna vest, objavljena početkom 2013. godine, bila informacija da se prototip kilograma „ugojio“ 50 mikrograma. Kod nekih je ova vest izazvala ciničan osmeh ali su države i stručni ljudi koji se bave merenjima vest shvatili kao ozbiljnu dijagnozu za prototip kilograma koja traži hitne mere i lečenje. I tako kilogram će morati na strogu dijetu!
Tekstovi koji neprekidno pune sve vrste novina su o raznim vrstama dijeta za ljudski rod (važe za sve uzraste) i preporukama svetskih organizacija koje se bave ishranom i medicinom da se uzmemo u pamet i počnemo da razmišljamo o hrani koju unosimo u naše organizme. Gojaznost je, ponavlja se neprekidno, postala najraširenija epidemija današnje civilizacije.
A sad čitamo i da etalon kilograma nije izbegao tu pošast savremenog sveta. Etalon kilograma se „ugojio“ usled spoljne kontaminacije, za razliku od čoveka koji se trudi da se kontaminira iznutra.

Ovako „ugojen“ kilogram može, zbog obaveznog upoređivanja nacionalnih etalona kilograma sa primarnim etalonom koji se nalazi u Međunarodnom birou za tegove i mere, Sèvre, Francuska, da izazove grešku merenja u lancu prenošenja mere kilograma sve do krajnjeg merila a to je najčešće u našoj trgovini u kojoj se snabdevamo.
Rezultati merenja mase koji se koriste u nauci mogu dati pogrešnu sliku i o naučnom eksperimentu, uticaj se oseća i u međunarodnoj trgovini u slučaju prometa predmeta i dobara čija su stroga ograničenja prometa upravo zasnovana na masi – poput radioaktivnih materijala.

Dakle, kilogram mora na dijetu, jedan od mogućnosti je uz pomoć ozonskog i ultraljubičastog zračenja, ali cena i pogodnost metode se još razmatraju.
Ovaj problem je, više nego kod bilo koje druge fizičke veličine, pospešio potrebu za novom definicijom kilograma. I to će najverovatnije biti definicija preko fundamentalne konstante prirode. Ali ostaje da sačekamo i vidimo kako će se u tom slučaju i realizovati jedinica mase po toj novoj definiciji.